Наука и привреда

ДР ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ, ДИРЕКТОР ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ИНСТИТУТА „НИКОЛА ТЕСЛА” У БЕОГРАДУ
Развој, уз уважавање традиције
Стратешком студијом о решењу проблема реактивне енергије, на пример, ЕПС годишње уштеди десетине милиона евра!... Српска електропривреда почива на блиставој традицији Тесле и Пупина. Сасвим је реално и разумно да то буде један од кључних српских националних брендова, стратешка тачка ослонца, моћан аргумент. Да ли то довољно?

Нико на свету, ниједна институција, фирма, производ какав је рецимо недавно направљени електромобил „тесла”, нема писано одобрење ненадмашног генија Николе Тесле да понесе његово име – осим београдског Електротехничког института „Никола Тесла”. То одобрење Тесла је 1936. проследио телеграмом инжењеру Славку Бокшану, оснивачу Друштва за унапређење науке и технике „Никола Тесла” (1935). Бокшан је Теслу обавестио о оснивању Института и замолио за дозволу да га назову именом великог проналазача. У телеграму Тесла је, између осталог, написао: „Слажем се сасвим, јер сам осведочен, судећи по сличном американском искуству, да ће институт бити од велике користи…”
Те 1936, 28. маја, на Коларчевом универзитету је поводом оснивања Института и прославе 80. рођендана Николе Тесле одржана свечана академија. Присуствовали су најеминентнији представници научног и културног живота Краљевине Југославије. Академику професору Богдану Гавриловићу, председнику Краљевске српске академије наука, припала је част да прогласи оснивање института. Подужи говор, у ком је величао не само Теслу него и остале српске мислиоце, научнике, носиоце напретка земље, завршио је речима: „Нека се у Институту кроз векове развија плодна и лепа мисао Теслина, на славу науке и славу онога чије светло име носи!”
Институт „Никола Тесла” ушао је у 75. годину постојања. И данас је, као и онда, лучоноша модернизације. Из њега су, током бројних друштвених трансформација, настали и други успешни институти: Институт „Михајло Пупин”, Институт „Јарослав Черни”, Институт „Милан Видмар” (Словенија), Институт за електропривреду (Хрватска). Из њега је настао и Музеј Николе Тесле.

СТУДИЈЕ, ИСПИТИВАЊА, ПРОИЗВОДЊА

– Променио се систем, све је децентрализовано, од начина пословања до саме „Електропривреде Србије” – каже за Националну ревију електроинжењер др Драган Ковачевић, први човек Института „Никола Тесла” – И свако привредно друштво (хидроелектране, термоелектране, дистрибуције...) има своје планове развоја, своја истраживања. У дирекцијама за инвестиције и за производњу, пак, постоје централизоване службе и ми са њима сарађујемо као некад. Наш Институт је настао и данас ради као интегрални део електропривреде. ЕПС је наш стратешки и највећи пословни партнер. Готово 60 одсто прихода остварујемо у тој сарадњи.
Неки институти израђују студије, неки се баве испитивањима (попут Института за испитивање материјала), неки (попут „Пупина”) производе високе технологије. Институт „Никола Тесла” задржао је све те елементе научно-истраживачког рада: студијски посао, испитивање, мониторинг и дијагностику, као и производњу уређаја. И у структури прихода, трећина долази од студијског посла, трећина од испитивања у реалној мрежи, трећина од производње уређаја високе технологије.
– Кроз стратешку студију решили смо проблем реактивне енергије, која је потребна да би се произвела активна. Реактивна енергија ствара губитке у систему, пропорционално смањује његову ефикасност – додаје др Ковачевић. – Истражили смо њено дејство на свим напонским нивоима, од 400 киловолти до потрошачке мреже. Смањили смо губитке, трошкове производње, уштеда „Електропривреде” на годишњем нивоу се мери у десетинама милиона евра. На овој студији радио је читав тим стручњака, а пројекат су водили др Милоје Костић и Саша Минић, директор Центра за електроенергетске системе. Непосредно смо сарађивали са колегама из „Електропривреде”, који су тај проблем и уочили, дефинисали, иницирали решавање.
Леп пример колико се студијским радом и знањем може уштедети. Сада се ради студија примарне, секундарне и терцијарне регулације напона и учесталости у енергетском систему. Српска електропривреда је део европске, морају бити поштовани стандарди квалитета енергије. То се регулише аутоматски, из једног центра, одакле се одашиљу упутства за корекције. Систем мора да ради оптимално, стабилно, и да сви параметри буду у дозвољеним границама.

ПО СВЕТСКИМ СТАНДАРДИМА

Друга група великих послова Института „Никола Тесла” је испитивање, мониторинг и дијагностика великих трансформатора и генератора у Србији и окружењу (Српска, Црна Гора, Македонија).
– То ради наша лабораторија за испитивање. Периодично утврђујемо у каквом је стању нека машина, докле тако може да ради, да ли је потребан неки капитални ремонт... Одлуке шта ће да се ради доносе се у електранама, на основу мишљења наших стручњака. Наравно, чује се и реч других експерата, попут машинаца. Наша лабораторија је акредитована од Акредитационог тела Србије. То значи да се ради по стандардима, са опремом која је еталонирана, с кадровима који су за тај посао стручни и овлашћени. Ради се по светским стандардима, исто као у САД, Русији, Јапану... Тренутно испитујемо нову класу трансформаторских уља за француску компанију „Арева”.
У Институту „Никола Тесла”, каже наш домаћин и саговорник, праве специфичне уређаје, ретке у свету, као што су побудни системи у електранама. Израђују (у сарадњи са Електротехничким факултетом) и електростатичке филтере за прикупљање честица чађи, како би се смањила емисија штетних материја у термоелектранама. Ти филтери задовољавају светске стандарде, јер задржавају све честице изнад 50 милиграма.
– Радимо не само за „Електропривреду Србије”, већ и на пројектима које расписује држава (Министарство за енергетику, Министарство за науку и технологију). Сарађујемо са привредом, приватним предузетницима дајемо атесте (за њих врло важну потврду квалитета производа) – каже др Ковачевић. –
Електрика, па и електропривреда у Србији почивају на традицији Тесле и Пупина, напомиње први човек овог института. Систем „Електропривреде Србије” је веома снажан, добро пројектован и изузетно значајан. Требало би да то буде, сасвим реално, један од кључних српских националних брендова, стратешка тачка ослонца Србије, нешто по чему смо препознатљиво најјачи у региону.
– Имамо потенцијал, знање, квалификоване људе, одговарајућу индустрију, и нема никаквог разлога да нам те послове раде или да „Електропривредом” управљају странци. Не можемо, свакако, у свему да будемо јаки, али у електропривреди можемо. Ако бисмо на стварању таквог бренда окупили истинску елиту, науку, компаније, несумњиво би био направљен одличан посао. Од тога би велику корист имала и домаћа индустрија. Ако бисмо „Електропривреду” продали, добијени новац био би недовољан (и брзо потрошен), а изгубљена контрола над једним од виталних националних ресурса. Свака разумна и разложна држава настоји да се таквих ресурса никада не лиши.

***

Музеј
Од 1939. Никола Тесла примао је од Краљевине Југославије пензију. Пошто није хтео да је прима директно, добијао ју је од Института који носи његово име.
После смрти великог научника 1943, по његовом завештању, његов даљи рођак Сава Косановић пребацио је Теслину заоставштину у Београд. Кад је окончана административна процедура, у Институт су стигли силни сандуци са бројним списима, али и шеширима, краватама, рукавицама… Тада је одлучено да се направи Музеј Николе Тесле, и до данас један од најпосећенијих у Београду.

***

Организација
– Рад Института је организован по истраживачким центрима: Центар за електроенергетске системе, Центар за аутоматику и регулацију, Центар за електроенергетске објекте и Центар за електромерења – каже др Драган Ковачевић. – Ту су и Лабораторија за испитивање и еталонирање, Радионица за производњу и Заједничке службе. Готово 90 одсто запослених су висококвалификовани људи. Међу 120 укупно запослених, 14 је доктора са научним звањем и 10 магистара.